VERSAJ

Versajski dvorac ( Palais et parc de Versailles) je bila rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smeštena je na 11 hektara kod grada Versaja jugozapadno od Pariza, i okružena sa 815 hektara parkova. Ovaj dvorac-spomenik je čuven u svetu po svojoj lepoti, kao i po značajnim događajima koji su se tu odigrali. Ime Versaj sa sobom nosi svoj nekadašnji koren  -{versare}-, što znači kopati, i odnosi se na malo selo i

njegove njive koja su se ovde nalazile. U selu Versaju nalazile su se ruševine starog zamka i mlin koji je Luj XIII koristio kao sklonište kada bi išao u lov. Godine 1623. kralj je na mestu mlina podigao malu lovačku kuću u kojoj je 1624. prvi put prenoćio. Fransoa de Basompjerje opisao ovu kuću kao „ubogi zamak, kome ni siromašni plemić ne bi zavideo. Kada je kralj ukrupnio svoj posed u Versaju, njegov arhitekta Filibert de Roj je između 1631. i 1634. proširio zdanje u trokrilni lovački dvorac. Stari zamak je kasnije uklonjen.

Dvorski park je uređen u tri navrata: 1662—1667, 1668—1677 i 1678—1689.Uređenje parkova je započeo Žak de la Broderi, dok ih je Andre le Notr proširio i učinio jednim od najznačajnijih parkova Evrope.Park je zadržao svoju nepromenjenu baroknu strukturu do Francuske revolucije.U 18.veku bilo je širom Evrope popularno uređenje dvorskih parkova u engleskom stilu.Ta moda je malo uticala na parkove Versaja.Na kraju takozvanog „zelenog tepiha“, koji povezuje dvorski vrt sa ostalim parkovima, nalazi se „Apolonova fontana“ iz koje se bog Sunca simbolički uzdiže u pravcu kralja.Iza ovog veštačkog jezera počinje veliki kanal u obliku krsta.Kanal deli dvorski park,a imao je i funkciju da odvodnjava močvarno zemljište. 

TRIJUMFALNA KAPIJA

Trijumfalna kapija u Parizu (Arc de Triomphe) je spomenik na trgu Šarla de Gola, takođe poznatim kao „Trg Etoal“ (Trg zvezde, Place de l'Étoile). Nalazi se na istočnom kraju avenije Jelisejska polja (Champs-Élysées). Ovaj slavoluk je spomenik borcima za Francusku, posebno onim iz napoleonskih ratova. Tu se danas nalazi i Spomenik neznanom junaku. 

 
Poznati pobednički marševi koji su prošli pored Trijumfalne kapije su: nemački iz 1871., francuski iz 1918., nemački iz 1940., i savezničko-francuski iz 1944. Spomenik je projektovao Žan Šalgren 1806., nešto posle Bitke kod Austerlitza. Izgradnja je trajala do ranih 1830-ih godina. Projekat je neoklasicistička interpretacija starorimskog Titovog slavoluka. Na njemu je vajarski predstavljena simbolična borba gole francuske mladeži protiv bradatih nemačkih oklopnika. Ovakva vrsta predstava je bila karakteristična za spomenike iz doba pre Prvog svetskog rata. 

Pariz je predivan grad, prepun istorijskih spomenika, dvoreva i mesta koje svedoče o istoriji ljudi Francuske. Kada god ste u prilici, obavezno ga posetite. Doževećete divno iskustvo i poneti uspomene na druželjubivost Francuza i njhovih znamenitosti. 

Pariz je jedan jedini, ne zovu ga džabe gradom ljubavi.